Sjedio bi Poslanik a.s. sa svojim ashabima poslije obavljenog namaza. Slavili su, veličali i zahvaljivali se Allahu dž.š.
Kada bi neki od njih završio, tražio bi izun da ode kući. Jedino je Ebu Hurejre r.a., ashab od stanovnika Sufe, uvijek ostajao. Bio je jedan od siromašnih ashaba koji nije imao druge obaveze osim da prati i uči od Allahovog Poslanika a.s.
Kada muslimani završiše sa namazom i zikrom, Resulullah a.s. ga pozva:
– Ebu Hurejre!
– Rado ti se odazivam, Allahov Poslaniče.
– Priđi meni.
– Pokoran sam ti i poslušan, Poslaniče.
Poslanik a.s. mu reče:
– Ebu Hurejre, dobrotvorni prilozi i sadaka muslimana u ramazanu su ove godine uvećani. Potreban mi je neko ko će na njih paziti i pomno motriti sve dok ne dođe period da ih podijelimo sirotinji, te sam razmišljao da te zadužim da ih paziš.
Ebu Hurejre r.a. je odgovorio:
– Nadam se da imaš dobro mišljenje o meni, Allahov Poslaniče.
Sakupili su sve priloge koje bi udijelili muslimani na jedno mjesto, koje bi nadzorisao Ebu Hurejre r.a.
Jedne noći, kada je sumrak ovladao svjetlom, primijetio je čovjeka kako nešto krišom uzima. Zgrabio ga je Ebu Hurejre r.a. govoreći:
– Kako se usuđuješ da kradeš od priloga muslimana!?
Čovjek mu je odgovorio:
– Zaista sam u teškom stanju, imam porodicu i mnogo mi je potrebno.
Ebu Hurejre r.a. ga upita:
– Zašto nisi tražio dozvolu od Resulullaha a.s.?
Odgovorio je.
– Ja sam siromah, u teškoj sam muci, oprosti mi.
Rekao mu je Ebu Hurejre r.a.:
– Ako se ponovo na ovako nešto nakaniš prijavit ću te Allahovom Poslaniku.
Odgovorio je:
– Nema više povratka.
Oslobodio ga je pod uslovom da nikada više ne krade. Kada je nastupila zora otišao je da klanja sabah namaz sa Poslanikom a.s. Kada su završili, Resulullah a.s. ga upita:
– Šta se desilo sa tvojim zarobljenikom juče?
– Žalio se na teško stanje i nedaće. Smilovao sam mu se i oslobodio ga.
Resulullah a.s. mu odgovori:
– On te je slagao i opet će se vratiti.
Ebu Hurejre r.a. je tada razmišljao: „Propratit ću ga. Dobro ću paziti. Poslanik ništa ne nagovijesti, a da se neće desiti.“
Sutradan u isto vrijeme, čovjek je krišom uzimao priloge. Zgrabio ga je Ebu Hurejre r.a.:
– Odvest ću te Poslaniku, prekršio si obećanje.
– Pusti me, Ebu Hurejre Nije me na ovo natjeralo ništa do teška sirotinja i brojna porodica. Ti si milostiv, oprosti mi i oslobodi me.
Ebu Hurejre r.a. odgovori:
– Obećaj mi da ćeš biti iskren i da ti se to neće ponoviti.
– Obećavam ti da se ovo neće ponoviti.
Oslobodio ga je Ebu Hurejre r.a. da ispuni dogovor i ne povrati se ponovo krađi.
Kada je nastupio sabah uputio se džamiji da klanja sa Poslanikom a.s., kao i obično. Kada je završio namaz, Poslanik a.s. ga upita:
– Šta si uradio juče sa svojim zarobljenikom?
– Srce mi se smilovalo kada sam čuo da je ovisan i u teškom stanju, te sam ga oslobodio da mu se to više ne ponovi.
Poslanik a.s. mu ponovo kaza:
– Slagao te i ponovo će se vratiti.
Ebu Hurejere r.a. je ponovo razmišljao, koreći samoga sebe: „U pravu si, Poslaniče, sve što si govorio je istina. Ako kažeš da će se vratiti onda će se sigurno vratiti, pa pazi Ebu Hurejre.“
U isto vrijeme u koje ga prethodnih dana zatekao da krade, lopov se ponovo ušunjao gomilajući priloge. Primijetio je to Ebu Hurejre r.a. i snažno ga dohvatio, govoreći:
– Ovo je teći i zadnji put. Kradeš, a sada ćeš još reći da si u teškoj situaciji, da si primoran i da se nikada više neće ponoviti.
Čovjek je tada uzviknuo:
– Šta ćeš sada činiti sa mnom, Ebu Hurejre!?
– Privest ću te sutra Poslaniku a.s.
– Hoćeš li me osloboditi ako ti kažem riječi koje ćeš proučiti kada odeš u krevet, a koje će ti puno koristiti?
Ebu Hurejre r.a. upita:
– Koje su to?
Čovjek odgovori:
– Kada odeš u krevet prouči Ajutu-l-kursi (tesbih dovu) pa će ti Allah dati čuvara zbog koga ti neće prići šejtan sve dok ne osvaneš.
Ebu Hurejere r.a. je razmišljao: „Ajetu-l-kursi. Okoristit ću se dvostruko: Allah će me zaštititi od lopova, a drugo – od šejtana. Oprostit ću mu.
– Odlazi čovječe, nema za tebe nikakve kazne.
Kada je zaučio ezan sabahski otišao je, kao i obično, da klanja za Poslanikom a.s. u džematu. A ima li većeg i ljepšeg namaza od onog u džematu, posebno ako je Poslanik a.s. imam.
Kada je završen namaz Poslanik a.s. ga upita:
– O, Ebu Hurejre, šta je učinio tvoj poznanik juče?
– Rekao mi je rečenice koje smatra da će mi puno koristiti, te sam ga oslobodio.
– Koje su to?
– Preporučio mi je da kada odlazim u postelju proučim Ajetu-l-kursi (Allahu la ilahe ila hu…)
Poslanik odgovori:
– Istinu je rekao, iako je lažov. Znaš li, Ebu Hurejre, sa kim si razgovarao protekla tri dana?
Odgovorio je:
– Ne Allahov Poslaniče.
Poslanik ga je obavijestio da je to bio šejtan.
(Buhari, Rijadu salaihin)
Prijevod: Mr. Hajrudin-ef. Balić