Svakim danom sve više čujemo ljude kako se pitaju: “Zašto više ne osjećamo da nam se iman povećava? Zašto se kroz svoja djela i govor ne bojimo Allaha, dž.š.? Zašto ne osjećamo blagodati ibadeta, njegovu slast i smirenost?
Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo pokušati odgovoriti. Živimo u doba globalizacije, u vremenu kada su moral, etika i lijepo ponašanje poremećeni nekim drugim i čudnim standardima i pravilima koja ne poznaju moral i sve blagodati koje su produkt morala kao bitne i suštinske vrline bez koje ne može biti suštinskog i produktivnog vjernika.
Želja svakog vjernika je da bude blizak svome Gospodaru, a ta blizina se postiže afirmacijom Božjih naredbi kroz ljudska djela i time čovjek pokazuje koliko je blizu ili daleko od svog Stvoritelja.
Ako uzmemo razmatrati uzroke koji dovode do ovakve situacije onda će nam biti jasno da je jedan od glavnih razloga takve situacije udaljenost od Kur'ana a.š.
U tom kontekstu kaže Muhammed a.s:
عن عمر ابن الخطاب رضي الله عنه أنّ النبي صلى الله تعالى عنه قال: إن الله يرفع بهذا الكتاب أقواماً و يضع به الآخرين.
Prenosi Omer r.a. da je Poslanik a.s. rekao: „Zaista Allah Kur'anom uzdiže narod (njegovim odnosom), a ponižava druge (njihovim odnosom).“ (Hadis prenosi Muslim)
Ovaj hadis je vrlo jasan i odnosi se na muslimane koji se odazivaju pozivima Uzvišenog Allaha dž.š. Njima Allah pomaže u svakom pogledu, a oni koji su daleko od Božje knjige, tj. od Božjih propisa, Božja pomoć je daleko od njih.
Uzvišeni Allah je Sebe opisao na najbolji način u Kur'anu a.š. i mi kao ograničena stvorenja ne možemo spoznati Allaha svojim očima, niti svojim razumom, niti bilo čim drugim, zato što On nije nikome sličan. Ali Uzvišeni Allah je Milostiv prema nama, spustio nam je knjigu Kur'an koja je na dohvatu svakome. Ako hoćemo da budemo blizu Allahu dž.š. onda moramo biti bliski sa Kur'anom, tj. trebamo se sa propisima Kur'ana družiti i sa njima živjeti.
Postavljamo sebi pitanje. Kako trebamo biti bliski Kur'anu?
Odgovor je jednostavan. Razumjeti propise Kur'ana i primijeniti ih u praksi znači biti blizu Kur'ana. U tom kontekstu imamo poziv Uzvišenog Allaha dž.š:
{أفلا يتدبّرون القرآن و لو كان من عند غير الله لوجدوا فيه اختلافاً كثيراً} النساء 82
„A zašto oni ne razmisle o Kur'anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u njemu našli mnogo proturječnosti.“ (An-Nisa’, 82)
Ako pogledamo istoriju Allahovih poslanika vidjet ćemo da su oni tražili od Allaha da im pokaže određene mu'džize i dokaze da bi kroz njih uvećali iman onima koji su bili kolebljivi ili nisu bili sigurno uvjereni. Primjer Ibrahima a.s. kada se obraća Allahu dž.š:
{و إذ قال إبراهيم ربّ أرني كيف تحيي الموتي قال أولم تؤمن قال بلى و لكن ليطمئن قلبي} البقرة 260
„A kada Ibrahim reče: – Gospodaru moj, pokaži mi kako umrle oživljuješ! On reče: – Zar ne vjeruješ? – Vjerujem – odgovori on -, ali bih da mi se srce smiri.“ (Al-Baqara, 260)
U ovom ajetu Ibrahim a.s. predstavlja ljude uopšte i on u ime običnog čovjeka, kome je i poslan, traži smiraj srca i povećanje imana, jer Ibrahim a.s. je poslanik i on ne sumnja u Allahovu moć, njemu nisu potrebni dokazi, on u to sve vjeruje.
{و كذلك نُري إبراهيم ملكوت السموات والأرض و ليكون من الموقنين} الأنعام 75
„I Mi pokazasmo Ibrahimu carstvo nebesa i Zemlje da bi čvrsto vjerovao“. (Al-An'am, 75)
Treba da se zapitamo:
– Da li osjećamo potrebu da razmišljamo o Božjim stvorenjima?
– Da li smatramo da treba da naučimo Kur'an i da razmišljamo o njegovim ajetima?
– Da li smatramo da je Kur'an najvažnija stvar u našem životu?
Mislim da je odgovor negativan. Kada bi odgovor bio DA onda mi ne bismo imali nikakvih problema u životu.
Dolaskom globalizacije došlo je do ubrzanja života, takav način života donio je i svoje probleme koji su jednostavno odvukli i primorali ljudski mozak da razmišlja kako preživjeti i kako prebroditi ekonomsku, socijalnu, društvenu i svaku drugu krizu, tako da je ostalo malo ćelija koje se mogu iskoristiti za razmišljanje o Božjim stvorenjima i Kosmosu.